Ja nisam neko ko čeka. Ja sam umetnica. 

Ja sam neko ko godinama veruje u svoje stvaralaštvo. 

Ja sam neko ko od svog stvaralaštva živi, iako sam milion puta čula kako od umetnosti ne može da se živi.

 

Ja sam obišla i videla dosta sveta. Puno umetnosti se nalazi sačuvano u mojoj glavi; puno gradova i država.

Moje oči su sakupile znanja, boje i oblike.

Od performansa do pozorišnih predstava, muzeja, izložbi, umetničkih festivala.

Moje uši su nakupile puno tonova - od klasike do funka, pop-a, elektronike, rock-a i drugih žanrova.

 

Ja sam neko ko od svoje sedme godine drži fotoaparat u rukama. 

Ja sam neko ko crta i slika od kada se rodio.

Ja sam devojka koja je napustila fakultet jer sam znala da moj put nije taj.

Ja sam sve svoje izložbe napravila iz glave, bez početnog budžeta sa prevelikom željom.

Iza sebe imam 12 samostalnih izložbi, 

preko deset grupnih i 22godine iskustva u radu.

Ja sam neko ko je morao da se izgubi da bi se pronašao.

 

Ja sam Ružica Milovanović.

Umetnički fotograf, slikarka, umetnica i hedonista;

organizatorka svojih izložbi i uživalac umetnosti.

 

Ja sam neko ko stvarima daje dušu jer ih dušom krasim.

Ja sam neko unosi boje u sve(S)t.

 

Ja sam neko ko stvara umetnost idejama i rukama.

Ja sam neko ko se nikada nije predao.

 

Ja sam neko ko najviše veruje svojim snovima.

I zato,

odlučila sam da pokrenem svoj najlepši projekat do sada.

 

Projekat pod nazivom 31st House of Art.

To je mesto snova, jer tu se slika zatvorenim očima direktno iz srca.